{"id":4530,"date":"2020-11-03T19:12:55","date_gmt":"2020-11-03T19:12:55","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/?page_id=4530"},"modified":"2024-08-06T14:45:10","modified_gmt":"2024-08-06T14:45:10","slug":"postrojenje-za-energetsko-iskoriscenje-deponijskog-gasa-i-sistem-za-sakupljanje-deponijskog-gasa","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/projekat-jpp-u-oblasti-upravljanja-otpadom-u-beogradu\/obuhvat-projekta-jpp\/postrojenje-za-energetsko-iskoriscenje-deponijskog-gasa-i-sistem-za-sakupljanje-deponijskog-gasa\/","title":{"rendered":"Postrojenje za energetsko iskori\u0161\u0107enje deponijskog gasa i sistem za sakupljanje deponijskog gasa – u izgradnji"},"content":{"rendered":"
[vc_row el_class=”tekst”][vc_column]

Postrojenje za energetsko iskori\u0161\u0107enje deponijskog gasa i sistem za sakupljanje deponijskog gasa - u izgradnji<\/h3><\/div><\/div><\/div><\/div>
<\/div>
<\/div>
<\/div>
<\/div><\/div>[vc_single_image image=”6875″ img_size=”full” css=””]
<\/div>
<\/div>
<\/div>
<\/div><\/div>[vc_column_text]Deponijski gas nastaje kao sporedni proizvod procesa razgradnje otpada organskog porekla na deponijama. Prose\u010dan sastav deponijskog gasa je oko 50% metana (koji je osnovni sastojak prirodnog gasa), 50% ugljen-dioksida (CO2<\/sub>) i u manjim koli\u010dinama nemetanska organska jedinjenja. Metan je mo\u0107an gas sa efektom staklene ba\u0161te koji je 28 do 36 puta sna\u017eniji od CO2<\/sub> u pogledu zadr\u017eavanja toplote u periodu od 100 godina.<\/p>\n

Iskori\u0161\u0107enje deponijskog gasa je proces koji obuhvata sakupljanje i tretman metana ili nekog drugog gasa koji nastaje kao proizvod razlaganja otpada radi proizvodnje elektri\u010dne ili toplotne energije, goriva i raznih hemijskih jedinjenja. Deponijski gas zauzima tre\u0107e mesto, posle fosilnih goriva i poljoprivrede, kada je re\u010d o metanu koji nastaje kao proizvod aktivnosti \u010doveka. U pore\u0111enju sa ugljen-dioksidom na period od 100 godina, metan je 25 puta sna\u017eniji kao gas koji izaziva efekat staklene ba\u0161te. Veoma je va\u017eno ne samo kontrolisati njegovu emisiju, ve\u0107, tamo gde uslovi dozvoljavaju, koristiti ga za proizvodnju energije, i time smanjiti njegov uticaj na klimatske promene.<\/p>\n

Umesto odlaska u atmosferu, deponijski gas bi\u0107e zarobljen, konvertovan, i iskori\u0161\u0107en za proizvodnju energije iz obnovljivog izvora. Iskori\u0161\u0107enjem deponijskog gasa tako\u0111e se smanjuju neprijatni mirisi i druge opasnosti povezane sa emisijama deponijskih gasova, i spre\u010dava se odlazak metana u vazduh i njegov doprinos lokalnom smogu i globalnim klimatskim promenama.<\/p>\n

Postrojenje za energetsko iskori\u0161\u0107enje deponijskog gasa u okviru projekta JPP u oblasti upravljanja otpadom u Beogradu sastoji se od 2 kogenerativne jedinice, pri \u010demu svaka proizvodi 1,6 MW elektri\u010dne i ukupno 2,9 MWth toplotne energije od deponijskog gasa koji se izvu\u010de sa odgovaraju\u0107ih deponija na lokaciji (npr. stare deponije i nove deponije za neprera\u0111eni preostali komunalni otpad).<\/p>\n

Glavni elementi sistema za sakupljanje su:<\/p>\n

    \n
  • Nova deponija: bunari – biotrnovi su povezani sa platformom za pretvaranje deponijskog gasa u energiju preko primarne, sekundarne i tercijarne mre\u017ee. Primarna mre\u017ea je postavljena po obodu deponije. Sekundarna i tercijarna mre\u017ea su me\u0111usobno povezane u obliku \u201eriblje kosti\u201c radi odvo\u0111enja kondenzata;<\/li>\n
  • Hvata\u010di kondenzata koji se nalazi na najni\u017eoj ta\u010dki primarne mre\u017ee u cilju spre\u010davanja za\u010depljenja cevovoda;<\/li>\n
  • Stara deponija: na delu deponije, biotrnovi, sekundarna i tercijarna mre\u017ea bi\u0107e postavljeni ispod rekultivacionog sloja;<\/li>\n<\/ul>\n

    Mre\u017ea deponijskog gasa bi\u0107e postavljena na povr\u0161ini postoje\u0107e deponije. Po\u0161to je deponijski gas zasi\u0107en vodom, u cevima dolazi do stvaranja kondenzata. Ova mre\u017ea \u0107e biti postavljena nisko pri tlu sa odre\u0111enim nagibom u cilju odvo\u0111enja kondenzata pomo\u0107u hvata\u010da (zamki) kondenzata \u00a0koji su postavljeni na niskim nivoima mre\u017ee.<\/p>\n

    Mre\u017ea za sakupljanje deponijskog gasa se sastoji od:<\/p>\n

      \n
    • Bunara – biotrnova za sakupljanje deponijskog gasa (10% do 15% njih tako\u0111e \u0107e sakupljati procedne vode);<\/li>\n
    • Pumpi za prepumpavanje procednih voda iz bitrnova;<\/li>\n
    • Razvodnog cevovoda;<\/li>\n
    • Hvata\u010da kondenzata na mre\u017ei deponijskog gasa.<\/li>\n<\/ul>\n

      U ovom postrojenju proizvodi\u0107e se elektri\u010dna i toplotna energija, a tako\u0111e \u0107e doprineti smanjenju nekontrolisane emisije sa deponije.[\/vc_column_text]

      <\/div>
      <\/div>
      <\/div>
      <\/div><\/div>[\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column]
      <\/div>
      <\/div>
      <\/div>
      <\/div><\/div>[\/vc_column][\/vc_row]\n<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      [vc_row el_class=”tekst”][vc_column][vc_single_image image=”6875″ img_size=”full” css=””][vc_column_text]Deponijski gas nastaje kao sporedni proizvod procesa razgradnje otpada organskog porekla na deponijama. Prose\u010dan sastav deponijskog gasa je oko 50% metana (koji je osnovni sastojak prirodnog gasa), 50% ugljen-dioksida (CO2) i u manjim koli\u010dinama nemetanska organska jedinjenja. Metan je mo\u0107an gas sa efektom staklene ba\u0161te koji je 28 do 36 puta sna\u017eniji od CO2 u pogledu zadr\u017eavanja toplote u periodu od 100 godina. Iskori\u0161\u0107enje deponijskog gasa je proces koji obuhvata sakupljanje i tretman metana ili nekog drugog gasa koji nastaje kao proizvod razlaganja otpada radi proizvodnje elektri\u010dne ili toplotne energije, goriva i raznih hemijskih jedinjenja. Deponijski gas zauzima tre\u0107e mesto, posle fosilnih goriva i poljoprivrede, kada je re\u010d o metanu koji nastaje kao proizvod aktivnosti \u010doveka. U pore\u0111enju sa ugljen-dioksidom na period od 100 godina, metan je 25 puta sna\u017eniji kao gas koji izaziva efekat staklene ba\u0161te. Veoma je va\u017eno ne samo kontrolisati njegovu emisiju, ve\u0107, tamo gde uslovi dozvoljavaju, koristiti ga za proizvodnju energije, i time smanjiti njegov uticaj na klimatske promene. Umesto odlaska u atmosferu, deponijski gas bi\u0107e zarobljen, konvertovan, i iskori\u0161\u0107en za proizvodnju energije iz obnovljivog izvora. Iskori\u0161\u0107enjem deponijskog gasa tako\u0111e se smanjuju neprijatni mirisi i druge opasnosti povezane sa emisijama deponijskih gasova, i spre\u010dava se odlazak metana u vazduh i njegov doprinos lokalnom smogu i globalnim klimatskim promenama. Postrojenje za energetsko iskori\u0161\u0107enje deponijskog gasa u okviru projekta JPP u oblasti upravljanja otpadom u Beogradu sastoji se od 2 kogenerativne jedinice, pri \u010demu svaka proizvodi 1,6 MW elektri\u010dne i ukupno 2,9 MWth toplotne energije od deponijskog gasa koji se izvu\u010de sa odgovaraju\u0107ih deponija na lokaciji (npr. stare deponije i nove deponije za neprera\u0111eni preostali komunalni otpad). Glavni elementi sistema za sakupljanje su: Nova deponija: bunari – biotrnovi su povezani sa platformom za pretvaranje deponijskog gasa u energiju preko primarne, sekundarne i tercijarne mre\u017ee. Primarna mre\u017ea je postavljena po obodu deponije. Sekundarna i tercijarna mre\u017ea su me\u0111usobno povezane u obliku \u201eriblje kosti\u201c radi odvo\u0111enja kondenzata; Hvata\u010di kondenzata koji se nalazi na najni\u017eoj ta\u010dki primarne mre\u017ee u cilju spre\u010davanja za\u010depljenja cevovoda; Stara deponija: na delu deponije, biotrnovi, sekundarna i tercijarna mre\u017ea bi\u0107e postavljeni ispod rekultivacionog sloja; Mre\u017ea deponijskog gasa bi\u0107e postavljena na povr\u0161ini postoje\u0107e deponije. Po\u0161to je deponijski gas zasi\u0107en vodom, u cevima dolazi do stvaranja kondenzata. Ova mre\u017ea \u0107e biti postavljena nisko pri tlu sa odre\u0111enim nagibom u cilju odvo\u0111enja kondenzata pomo\u0107u hvata\u010da (zamki) kondenzata \u00a0koji su postavljeni na niskim nivoima mre\u017ee. Mre\u017ea za sakupljanje deponijskog gasa se sastoji od: Bunara – biotrnova za sakupljanje deponijskog gasa (10% do 15% njih tako\u0111e \u0107e sakupljati procedne vode); Pumpi za prepumpavanje procednih voda iz bitrnova; Razvodnog cevovoda; Hvata\u010da kondenzata na mre\u017ei deponijskog gasa. U ovom postrojenju proizvodi\u0107e se elektri\u010dna i toplotna energija, a tako\u0111e \u0107e doprineti smanjenju nekontrolisane emisije sa deponije.[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":4517,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-4530","page","type-page","status-publish","hentry"],"distributor_meta":false,"distributor_terms":false,"distributor_media":false,"distributor_original_site_name":"Beo \u010cista Energija","distributor_original_site_url":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs","push-errors":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4530","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4530"}],"version-history":[{"count":22,"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4530\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6878,"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4530\/revisions\/6878"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4517"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4530"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}