{"id":4555,"date":"2020-11-03T19:33:46","date_gmt":"2020-11-03T19:33:46","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/?page_id=4555"},"modified":"2021-12-16T10:30:48","modified_gmt":"2021-12-16T10:30:48","slug":"zatvaranje-stare-deponije-njena-sanacija-i-odrzavanje-nakon-zatvaranja","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/projekat-jpp-u-oblasti-upravljanja-otpadom-u-beogradu\/obuhvat-projekta-jpp\/zatvaranje-stare-deponije-njena-sanacija-i-odrzavanje-nakon-zatvaranja\/","title":{"rendered":"Zatvaranje stare deponije, njena sanacija i odr\u017eavanje nakon zatvaranja"},"content":{"rendered":"
[vc_row el_class=”tekst”][vc_column]

Zatvaranje stare deponije, njena sanacija i odr\u017eavanje nakon zatvaranja<\/h3><\/div><\/div><\/div><\/div>
<\/div>
<\/div>
<\/div>
<\/div><\/div>[vc_column_text]Nesanitarna deponija u Vin\u010di je bila druga najve\u0107a aktivna nesanitarna deponija, odnosno smetli\u0161te u Evropi. Otvorena je 1977. godine i dnevno se na nju odlagalo 600 kamiona otpada: 1500 tona ku\u0107nog otpada i 3000 tona otpada od gra\u0111enja i ru\u0161enja. Sve ovo vreme, procedne vode su oticale u O\u0161ljanski potok i O\u0161ljanski baru, i okolno poljoprivredno zemlji\u0161te i zaga\u0111ivale ih. Na listi Me\u0111unarodne asocijacije za upravljanje \u010dvrstim otpadom (ISWA), nesanitarna deponija u Vin\u010di je bila me\u0111u 50 najve\u0107ih aktivnih neure\u0111enih deponija na svetu.<\/p>\n

Stara deponije je prestala sa radom 17. avgusta 2021. godine, a odlaganje otpada u \u0107elije nove sanitarne deponije je omogu\u0107ilo po\u010detak radova na njenoj sanaciji.<\/p>\n

Sanacija stare deponije obuhvata potpuno preoblikovanje tela deponije, \u0161to podrazumeva preme\u0161tanje oko 800 000 m3<\/sup> otpada (u zavisnosti od glavnog projekta)\u00a0 u cilju obezbe\u0111ivanja stabilnosti kosina u oba smera.<\/p>\n

Nakon preoblikovanja deponije sledi pokrivanje celog tela deponije zavr\u0161nim slojem \u2013 tzv. tehni\u010dki rekultivacioni sloj debljine 1,2 m.<\/p>\n

Sistem za zavr\u0161no pokrivanje deponije sadr\u017ei slede\u0107e slojeve po\u010dev od vrha deponije do njenog dna:<\/p>\n

    \n
  • sloj humusa, debljine 10 cm (uklju\u010duju\u0107i travni pokriva\u010d) od materijala iz iskopa sa novih deponija;<\/li>\n
  • sloj zemljanog materijala, debljine 40cm, od materijala iz iskopa sa novih deponija;<\/li>\n
  • nepropusni glinoviti sloj, debljine 50 cm, materijal iz iskopa sa novih deponija;<\/li>\n
  • geokompozitni drena\u017eni sloj za atmosferske vode;<\/li>\n
  • geokompozitni sloj za drena\u017eu gasa;<\/li>\n
  • izranjavaju\u0107i sloj debljine 20 cm od sitnog materijala (tranzicioni sloj) is iskopa sa novih deponija.<\/li>\n<\/ul>\n

    Proces zatvaranja deponije zavr\u0161ava se rekultivacijom zatvorene deponije i njenim uklapanjem u okolinu. Imaju\u0107i u vidu osetljivost ekosistema oko deponije u Vin\u010di, primarna funkcija zelene povr\u0161ine na zatvorenom telu deponije bi\u0107e za\u0161tita od erozije. Predvi\u0111enim\u00a0 re\u0161enjem obezbedi\u0107e se stabilnost postoje\u0107ih naslaga otpada koje su delimi\u010dno prekrivene slojem zemlje (terasasto re\u0161enje pukotina na takvim deponijama se pokazalo da ima dobre rezultate). Na celokupnoj povr\u0161ini deponije planiran je zeleni pokriva\u010d travnim vrstama radi suzbijanja erozije.[\/vc_column_text]

    <\/div>
    <\/div>
    <\/div>
    <\/div><\/div>[\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column]
    <\/div>
    <\/div>
    <\/div>
    <\/div><\/div>[\/vc_column][\/vc_row]\n<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    [vc_row el_class=”tekst”][vc_column][vc_column_text]Nesanitarna deponija u Vin\u010di je bila druga najve\u0107a aktivna nesanitarna deponija, odnosno smetli\u0161te u Evropi. Otvorena je 1977. godine i dnevno se na nju odlagalo 600 kamiona otpada: 1500 tona ku\u0107nog otpada i 3000 tona otpada od gra\u0111enja i ru\u0161enja. Sve ovo vreme, procedne vode su oticale u O\u0161ljanski potok i O\u0161ljanski baru, i okolno poljoprivredno zemlji\u0161te i zaga\u0111ivale ih. Na listi Me\u0111unarodne asocijacije za upravljanje \u010dvrstim otpadom (ISWA), nesanitarna deponija u Vin\u010di je bila me\u0111u 50 najve\u0107ih aktivnih neure\u0111enih deponija na svetu. Stara deponije je prestala sa radom 17. avgusta 2021. godine, a odlaganje otpada u \u0107elije nove sanitarne deponije je omogu\u0107ilo po\u010detak radova na njenoj sanaciji. Sanacija stare deponije obuhvata potpuno preoblikovanje tela deponije, \u0161to podrazumeva preme\u0161tanje oko 800 000 m3 otpada (u zavisnosti od glavnog projekta)\u00a0 u cilju obezbe\u0111ivanja stabilnosti kosina u oba smera. Nakon preoblikovanja deponije sledi pokrivanje celog tela deponije zavr\u0161nim slojem \u2013 tzv. tehni\u010dki rekultivacioni sloj debljine 1,2 m. Sistem za zavr\u0161no pokrivanje deponije sadr\u017ei slede\u0107e slojeve po\u010dev od vrha deponije do njenog dna: sloj humusa, debljine 10 cm (uklju\u010duju\u0107i travni pokriva\u010d) od materijala iz iskopa sa novih deponija; sloj zemljanog materijala, debljine 40cm, od materijala iz iskopa sa novih deponija; nepropusni glinoviti sloj, debljine 50 cm, materijal iz iskopa sa novih deponija; geokompozitni drena\u017eni sloj za atmosferske vode; geokompozitni sloj za drena\u017eu gasa; izranjavaju\u0107i sloj debljine 20 cm od sitnog materijala (tranzicioni sloj) is iskopa sa novih deponija. Proces zatvaranja deponije zavr\u0161ava se rekultivacijom zatvorene deponije i njenim uklapanjem u okolinu. Imaju\u0107i u vidu osetljivost ekosistema oko deponije u Vin\u010di, primarna funkcija zelene povr\u0161ine na zatvorenom telu deponije bi\u0107e za\u0161tita od erozije. Predvi\u0111enim\u00a0 re\u0161enjem obezbedi\u0107e se stabilnost postoje\u0107ih naslaga otpada koje su delimi\u010dno prekrivene slojem zemlje (terasasto re\u0161enje pukotina na takvim deponijama se pokazalo da ima dobre rezultate). Na celokupnoj povr\u0161ini deponije planiran je zeleni pokriva\u010d travnim vrstama radi suzbijanja erozije.[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":4517,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-4555","page","type-page","status-publish","hentry"],"distributor_meta":false,"distributor_terms":false,"distributor_media":false,"distributor_original_site_name":"Beo \u010cista Energija","distributor_original_site_url":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs","push-errors":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4555","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4555"}],"version-history":[{"count":21,"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4555\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5614,"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4555\/revisions\/5614"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4517"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bcenergy.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4555"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}